О књизи: 1981 / Морала је да је зове пет пута, али нико није звао, нико јој није долазио од самог дана када се доселила. Читаву недељу је чистила и прала собу, прву собу у свом животу, и из неког разлога јој се чинило да неће још дуго, да ће се ускоро преселити. Одлучивши да се разведе, веровала је да ће је неко сигурно волети, а са својом Машенком да ће поново пробудити мужа ујутру и отпратити је на посао, а увече очекивати позив у стан. Наравно, неће остати сама. Не, не ово! Све се у њој побунило против такве мисли. Али колико год да је волела Машу, ма колико ју је у страсном пориву мазила када је дошла по њу у вртић, ипак је понекад признавала себи: то је препрека. Ујутру у вртић, увече из вртића, на путу кући до продавнице, у једној руци - Машина ручица, у другој - торба, мрежа са намирницама. Маша се повлачи у страну, досадно јој је стајати на тезги млека, угледа витрину са бомбонима и почиње да цвили, а онда гази ногама и мучи се. Лена је понекад била изненађена у којој мери дете може бити окрутно. Маша је осећала и најмању промену у свом расположењу, волела је да тестира своје живце; и управо у оним тренуцима када су били напети до крајности спасила их је лекција коју им је дала мајка: ако се не контролишеш, нећеш себи помоћи – нико неће помоћи. Понекад је Лена погледала по соби као изнова, погледом споља, и обузимало ју је малодушје: другачије је замишљала свој живот. Да се ​​нађе шворц са двадесет четири године - да ли је о томе сањала када је отишла на студије у Москву са јефтиним кофером у платненој торби?.